Modeli kao rad na daljinu, fleksibilni rasporedi i skraćeni radni nedelje postaju sve češći, odgovarajući na nove zahteve za fleksibilnošću i ravnotežom između ličnog i profesionalnog života. PremaKontinuirana Pnad, objavljena od strane IBGE, u 2022, Brazil je registrovao, otprilike, oko 9,5 miliona ljudi koji su radili na daljinu, šta je predstavljalo oko 9,8% od ukupnog broja zaposlenih koji nisu bili odsutni s posla.
За Жулијана Диаса, CEO Meetz-a, implementacija rada od kuće donela je mnoge prednosti. "Model se pokazao kao efikasno rešenje za mnoge zahteve za fleksibilnošću". On ne réduit pas seulement le temps et le stress associés au déplacement, ali takođe omogućava zaposlenima da stvore radno okruženje koje zadovoljava njihove individualne potrebe, neovisno od njihovih geografskih lokacija, tvrdnja
Pored toga, kućni ured igra centralnu ulogu u implementaciji alternativnih radnih sati, inovacija koja se konsoliduje kao važan trend na tržištu rada. Kategorija omogućava zaposlenima da prilagode svoje rasporede u skladu sa svojim ličnim obavezama, i ova fleksibilnost može dovesti do povećanja zadovoljstva zaposlenih i, posledično, u svojoj produktivnosti
“Kada govorimo o alternativnim putovanjima, razmišljamo o kvalitetu života, da mogućnosti da našim zaposlenima omogućimo da budu sa porodicom, da ne treba provoditi sate putujući do firme, da moći da uživate u životu na lakši način."objašnjava Dias"
Pored koristi za pojedince, ove prakse donose prednosti za kompanije. Prihvaćanjem njih, organizacije mogu diversifikovati svoj kadar zaposlenih, sa ljudima iz različitih delova zemlje, donoseći vizije o kulturi, inovacija i različita učenja. Pored toga što obezbeđuje produktivnije okruženje, preduzeća mogu primetiti povećanje motivacije i angažovanja. Međutim, važno je da kompanije implementiraju odgovarajuće strategije za upravljanje udaljenim timovima, održavanje efikasne komunikacije i saradnje
Te promene su posledice novih tržišnih stvarnosti, da ne želi više da prihvata radne sate koji ne cene svoje zaposlene, kao skala 6×1. "Transformacija u radnim praksama je prilika za stvaranje fleksibilnijih i inkluzivnijih okruženja". Preduzeća koja usvajaju ove promene su dobro pozicionirana da privuku i zadrže talente, poredi da optimizuje svoju operaciju."додаје Дија"
Tehnologija je postala ključna za omogućavanje ovih novih modaliteta rada. Alati za online saradnju, platforme za upravljanje zadacima i softveri za videokonferencije su neophodni za održavanje produktivnosti i komunikacije u okruženju daljinskog rada. Implementacija odgovarajućih tehnologija je ključna za uspeh. Važno je ulagati u pravedna rešenja, koji mogu garantovati efikasnu komunikaciju i efikasno upravljanje aktivnostima, nezavisno od toga gde se zaposleni nalaze, као, на пример, razgovori, videokonferencije i platforme za upravljanje projektima koje omogućavaju svim zaposlenima da učestvuju.”, пунктује Жулијано Диас
Pored toga, асистивне технологије, kao softveri i adaptivni uređaji, imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju autonomije i inkluzije za sve zaposlene. Ovi alati omogućavaju svim saradnicima, nezavisno od svojih fizičkih ograničenja, senzorne ili geografske, imaju šanse da potpuno učestvuju u profesionalnim aktivnostima
Još jedan pozitivan faktor su značajne posledice za ekonomiju i životnu sredinu. Smanjenje dnevnog putovanja može dovesti do smanjenja troškova prevoza za zaposlene i manje gužve u velikim gradovima. Pored toga, manje dnevnih putovanja rezultiraju manjim emisijama zagađujućih gasova, doprinoseći održivosti životne sredine.
Tokom pandemije Covid-19, mogli smo videti migraciju metoda rada uživo, za daljinu. Prema analize koju je napravilaIEA (Međunarodna agencija za energiju)količina ulja ušteđene širom sveta tokom tog perioda, bilo je 11.9 miliona tona godišnje, predstavljajući oko 250 hiljada barela dnevno. Након опште бројаније, analiziran je pad u potrošnji od oko 24 miliona tona u emisijama CO2
Ova promena nije prošla neprimećeno od strane šire javnosti, da tokomistraživanje"Ekološki svesni radnici", naručena od strane GoTo by LogMeIn i sprovedena od strane OnePoll, gde tokom poslednje tri nedelje marta, bilo je moguće analizirati da, у просеку, troši se oko 50,32 sati dnevno u saobraćaju do posla. “Posmatramo ne samo pozitivan uticaj na život zaposlenih, ali takođe značajan doprinos održivosti. To je situacija u kojoj svi dobijaju."додаје Дија"
I ne staje tu. Budućnost rada se oblikuje sa više fleksibilnosti i inovacija. Preduzeće koja prihvate ove promene biće bolje pripremljena da se suoči sa izazovima i iskoristi prilike na tržištu rada u stalnoj evoluciji. "Tek smo na početku velike transformacije". Nastavićemo da tražimo načine da poboljšamo i prilagodimo naše procese kako bismo pružili sve fleksibilnije radno okruženje, efikasan i inkluzivan." završava Juliano
