Свет, предвођен Семом Алтманом, извршним директором OpenAI-а, налази се у центру глобалне дебате након што је Немачка одлучила да искључи податке о ирисима ока прикупљене у Европској унији. Одлука BayLDA, баварског органа за заштиту података, пример је како прикупљање биометријских података прелази из домена научне фантастике у директан утицај на животе људи.
Према подацима Европског одбора за заштиту података (EDPB), 70% Европљана сматра прикупљање биометријских података инвазивним, што истиче забринутост због начина на који се ове информације користе и чувају.
Алан Николас , стручњак за вештачку интелигенцију за пословање и оснивач Академије Лендар[IA] , упозорава да утицај ове одлуке далеко превазилази европске границе. „Употреба биометријских података више није ствар будућности. Људи морају да схвате да одустајањем од ових података доводе у опасност своју приватност и личну безбедност. Регулатива мора бити јаснија како би се заштитили појединци“, наводи он.
Шта је у питању код скенирања ириса?
Одлука компаније BayLDA приморала је World да обрише претходно прикупљене податке о ирисима, тврдећи да није постојао довољан правни основ за прикупљање. Иако компанија наводи да су кодови ириса већ добровољно обрисани, наредба захтева нове процедуре како би се осигурала усклађеност са европским прописима.
Демијен Киран, главни службеник за приватност у организацији Tools for Humanity, нагласио је потребу за прецизнијом дефиницијом анонимизације у Европској унији. Он уверава да се слике ириса не чувају, али критичари ове праксе износе сумње у праћење и коришћење ових кодова.
Јер ово је свима важно.
У Бразилу, компанија World је активирала 20 пунктова за прикупљање ока у Сао Паолу, где је већ скенирала дужице више од 189.000 људи. Иако компанија обећава анонимност, стручњаци истичу да су биометријски подаци веома осетљиви и да се могу искористити у неовлашћене сврхе. „Дебата је неопходна јер се бавимо информацијама које се могу користити за контролу или надзор, нешто што утиче на све, без обзира да ли су у Европи или Бразилу“, коментарише Николас.
У другим земљама, попут Шпаније и Кеније, пројекат се такође суочио са правним препрекама. У шпанском случају, прикупљање података је обустављено након што је Агенција за заштиту података утврдила да праксе крше прописе о приватности.
Од фикције до стварности
Алан Николас објашњава да је, пре само неколико година, употреба биометријских података за креирање дигиталних идентитета била тема научнофантастичних филмова. Данас је то стварност која утиче на све, од аутентификације на веб-сајтовима до борбе против лажних профила и дипфејкова. „То више није фикција. Питање је сада како осигурати да ове технологије користе људима, а да се притом не угрози њихова приватност. Као и увек, технологија није негативац. Оно на шта треба обратити пажњу јесте како је људи користе“, наглашава он.
Немачка одлука показује да регулатива мора да прати напредак у вештачкој интелигенцији и биометријским технологијама. „Највећи изазов је едукација људи о ризицима и осигуравање да владе и компаније раде заједно на стварању јасних правила. Нажалост, законодавство нигде у свету не може да прати напредак и етичка питања која покрећу ове нове могућности. Преостаје нам да се ослонимо на технолошко образовање свих, како би били свесни потенцијала и опасности сваког алата“, закључује Николас.
