Инфлација је изазвала значајне промене у потрошачким навикама бразилског становништва. Анкета коју је спровела компанија Brazil Panels Consultoria, у партнерству са Behavior Insights, открива да је 41,8% потрошача почело да купује храну код велетрговаца како би уштедели новац. Студија, у којој је анкетирано 1.056 Бразилаца из свих региона земље између 11. и 23. марта 2025. године, истиче утицај растућих цена на кућне буџете и стратегије усвојене за превазилажење ове ситуације.
Према истраживању, 95,1% испитаника каже да су трошкови живота порасли у последњих 12 месеци. Само 3% верује да су цене остале стабилне, а 1,9% доживљава пад. Перцепција убрзаног раста цена је такође алармантна: 97,2% сматра да су цене хране брзо порасле, што инфлацију чини свакодневном бригом.
Прехрамбени сектор је био највише погођен растом цена, према мишљењу 94,7% испитаних. Суочени са овим сценаријем, поред одласка код велетрговаца, идентификоване су и друге промене у понашању: 17,4% је почело да купује на локалним пијацама како би смањило количину купљених производа, 5,2% се определило за пијаце у потрази за бољим ценама, а 33,4% је задржало своје уобичајено место куповине.
„Са растућим ценама, долази до драстичне промене у потрошачким навикама бразилског становништва. Инфлација не само да утиче на буџет, већ и приморава на реструктурирање приоритета потрошње. Можда делује као само број, али размислите о томе: ако скоро 9 од 10 људи осећа тежину инфлације управо на свом тањиру хране, шта то говори о будућности безбедности хране у земљи? Можда је време да пажљивије погледамо не само шта је на столу, већ и шта му недостаје“, истиче Клаудио Васкес, извршни директор компаније Brazil Panels.
Поред тражења јефтинијих објеката, Бразилци су такође смањили број артикала у својим корпама за куповину. Анкета је показала да је више од половине становништва (50,5%) престало да купује маслиново уље, док је 46,1% смањило потрошњу говедине. Чак су се и основни и традиционални производи за свакодневну употребу, као што су кафа (34,6%), јаја (20%), воће и поврће (12,7%), млеко (9%) и пиринач (7,1%), нашли на листи смањења потрошње.
„Не говоримо о луксузу. Говоримо о основним намирницама, рутинским стварима, култури, задовољству. Инфлација је одузела више од саме куповне моћи: уклонила је из корпе за куповину ставке које су се раније сматрале неопходним. Можда делује „нормално“ избацити небитне ствари. Али када се на списак онога што се напушта додају јаја, пасуљ, воће и пиринач, то постаје забрињавајуће“, упозорава Васкес.
Будући утицај
Студија је такође истражила очекивања за наредних 12 месеци, а резултати указују на сценарио континуиране забринутости: 65,9% Бразилаца верује да ће трошкови живота наставити да расту, док 23% очекује умеренији раст цена. Само 8% сматра да ће цене остати стабилне, а 3,1% предвиђа могуће смањење.
С обзиром на ову реалност, Бразилци имају јасна мишљења о мерама које влада треба да предузме како би обуздала раст цена. Смањење пореза на основне производе навело је као главно решење 61,6% испитаника. Контролу цена основних производа, попут хране и енергије, поменуло је 55,6%, док 35,6% сматра да би прилагођавање минималне зараде могло помоћи у ребалансирању куповне моћи. Још 25,4% позива на већи надзор над претераним повећањем цена, 20,7% помиње потребу за смањењем каматних стопа, а 17,7% истиче утицај трошкова горива на инфлацију.
„Најстрашније није оно што је већ порасло, већ оно што тек долази. Девет од десет Бразилаца види будућност са даљим повећањем цена. Последице нису ограничене на сутра – оне већ утичу на садашњост. Очекивање инфлације убрзава опрез и смањује потрошњу“, наглашава Васкес. „Становништво и предузећа су под снажним притиском, не само због цена, већ и због ефеката високих каматних стопа. Без мера које гарантују равнотежу, утицај ће постајати све дубљи, утичући не само на потрошњу, већ и на квалитет живота“, закључује он.
