Drugi i poslednji danКонференција Ethos 360° Сао Пауло, jedan od glavnih ASG događaja (Ekološki, Socijalno i upravljanje – ESG na engleskom, održano u sredu (18) i četvrtak (19), ne Paviljon Bienal u Ibirapueri, u glavnom gradu São Paulu, predstavio na svom uvodnom panelu predavanje oministar Kontrole opšte uprave (CGU), Винисиус Маркес де Карвальо. U učešću zajedno sa Andreom Álvares, predsednik Saveta Instituta Ethos, ministar je govorio o ulozi CGU u promociji integriteta i naglasio važnost da preduzeća implementiraju etičke prakse, pored toga što detaljno opisuje strategije usvojene za sprečavanje korupcije i preporučene akcije za usklađivanje korporativnih vrednosti sa standardima integriteta
“Akorupcija je počela da se tretira kao ekonomski problem. U isto vreme, postalo je jasno da samo kažnjavanje nije dovoljno. Koliko god se insistira na primeni kazni, samo 2% ili 3% slučajeva korupcije koji uključuju kompanije su identifikovani. Utvrđeno je da je potrebno usvojiti drugu strategiju za širenje očekivanih standarda integriteta u poslovnoj kulturi.” Ministar je istakao, još, uspeh Pečata Pro-Etika, partnerstvo između CGU-a i Instituta Ethos, koji ima za cilj prepoznati i istaknuti kompanije koje usvajaju prakse integriteta,etika i transparentnost u svojim operacijama
Borbenje protiv nejednakosti
U nizu, Лаис Абрамо, Државна секретарка за политику бриге и породице, učestvovao je na paneluNacionalna politika brige kao alat u borbi protiv nejednakostii je govorila o preprekama s kojima se žene suočavaju da bi imale pristup i ostale na tržištu rada i istakla značaj Nacionalne politike brige, prioritetna agenda Ministarstva za razvoj i socijalnu pomoć, Porodica i Borba protiv Gladi (MDS)
Abramo je objasnio datema brige uvek je bio prisutan u životu svih ljudi, posebno žene, ali je ova tema postala javna agenda pre godinu dana, kada su stvorena dva sekretarijata da se bave tom temom. Istakla je da "često žene ne mogu da uđu na tržište rada zbog svojih obaveza prema kući i porodici”.
Već panelOdgovorno korišćenje veštačke inteligencije i borba protiv nejednakostinastojala je da razmotri kako se veštačka inteligencija može koristiti na etički i odgovoran način za promovisanje inkluzije i smanjenje nejednakosti. Debata je uključivao učešće Klarise Tavares, koordinator za ljudska prava u InternetLab, koji je tvrdio da algoritam još uvek pojačava rodnu diskriminaciju. “Samo pogledajte ko je pevač prve pesme u većini plejlista: muškarac. I postovi LGBT populacije manje se šire jer sadrže reči koje algoritmi smatraju toksičnim. Potrebno je imati više raznolikosti u razvoju tehnologije. Da bi se izbegli i ublažili ovi pristrasnosti, moramo da investir u obuku ljudi i u tehnologiju da bismo promenili ovaj obrazac”, завршио
Вивијан Лисабон, koordinatora Odeljenja za analizu podataka u Prodamu, setio da “regulacija veštačke inteligencije je važna za obezbeđivanje zaštite podataka, transparentnost, bezbednost (uz etičku upotrebu) i odgovornost aktera”. I Rafael Miranda, profesor i ko-direktor Centra izvrsnosti Žan Monet o preduzećima i ljudskim pravima FECAP, koji je završio panel, finalizovao: “Napredak veštačke inteligencije može se koristiti za promociju ljudskih prava i promociju jednakosti. Važno je razmišljati o kolaborativnim rešenjima, više zainteresovanih strana”.
klimatske promene
PanelCOP30 i Plan klimatske adaptacije: Uloga preduzeća u smanjenju klimatske ranjivosti u Brazilugovorio je o prilici koju Brazil ima kroz organizaciju događaja da ponovo potvrdi svoje liderstvo u očuvanju životne sredine i suočavanju sa uticajima klimatskih promena, pored svega, voditi primerom
Inamara Melo, general coordinator for Climate Change Adaptation of the Ministry of Environment, istakao je daPlan klimatskih promena je značajan napor vlade da konsoliduje klimatske akcije, ali je potrebna angažovanost svih. Borbenje protiv klimatskih promena je sektorska i višeslojna agenda, da treba sektorskog pakta sa mnogim akterima, među njima vlade, preduzeća i civilno društvo”. Panel je takođe uključivao učešće Priscile Matta, seniorski menadžer za održivost u Naturi, i Felipe Saboya, zamenik direktora Instituta Ethos i moderator debate
Poslovna integritet
Već panelBrazilski poslovni sektor i napredak poslovne integriteta: izazovi i perspektive, ponuđeno od strane Ypê, razgovarao o napretku poslovne integriteta u Brazilu, analizirajući kako su kompanije suočavale sa izazovima vezanim za transparentnost, etika i odgovornost. Кристине Келер Ганценмулер, direktorka za privatnu integritetu CGU, pojačao je da “mnogi su izazovi s kojima se suočavamo, jer tema integriteta dolazi u stalnoj evoluciji. Veoma značajan napredak je uključivanje teme ljudskih prava u agendu integriteta. Zakon o borbi protiv korupcije i Zakon o javnim nabavkama su drugi izuzetno važni napreci”.
Педро Рубиãо, pravni direktor, Usaglasnost, Institucionalne veze i spoljašnja komunikacija u Ypê, istakao je daetičko ponašanje je osnovno, međutim, постoji дуг пут за компаније. Važno je naglasiti da, да, moguće je delovati etički i postići očekivane poslovne rezultate. Potrebno je okončati mit da kompanije sa zatvorenim kapitalom ne mogu napredovati u ovoj agendi“. Panel je takođe uključivao učešće Valerije Kafe, generalna direktorka IBGC-a, i Caio Magri, predsednik Instituta Ethos, kao posrednik
AКриза o kapitalizma i potreba za novim ekonomskim paradigmombila je tema panela koji je obradio kako su nedavni skandali u korporativnom upravljanju osvetlili strukturne nedostatke kapitalizma usredsređenog na profit po svaku cenu, postavljajući pitanja o održivosti ovog ekonomskog modela. Жоао Пауло Пасифику, CEO Grupe Gaia, objasnio je da je profit po svaku cenu praksa koja traje do danas, ali je već pokazalo da je neodrživo. “Preduzeća treba da uzmu u obzir investicije sa uticajem, koji uzima u obzir ne samo finansijski povratak, ali povratak društvenog i ekološkog aspekta”. Солон Нето, suosnivač i direktor vesti i publike Alma Preta, potvrdio je da se ovo ponašanje može videti čak i u dnevnim vestimaNedostaje raznolikosti čak i u vestima. Različiti mediji uvek izveštavaju sa istim pristrasnošću, за исте људе
Debata je takođe uključivao učešće Adile Nascimento, menadžer finansija i strateških operacija u Sistema B Brazil, i posredovanje Andrea Álvares, predsednik Saveta Instituta Ethos
Dezinstruisanje rasizma u jeziku
PanelГлосар наопако: деконструисање расизма у језикуpredložio je predlog dekonstruisanja rasističkih strukturnih termina, desenvolvida por Conselheiras Negras do Conselho de Desenvolvimento Econômico Social e Sustentável (CDESS/SRI/PR) e por pesquisadoras do Grupo de Pesquisa Ativista Audre Lorde e do Coletivo Ativista de Psicanalistas Ativistas em Psicanálise, Obrazovanje i kultura
Моника Велозо, потпредседник Синдиката металопрађивача Осаска, istakao je važnost definisanja šta je rasizam i gde počinje uznemiravanje. “Radno okruženje takođe gradi diskriminatorne jezike i oni mogu postati mikroagresije”. Ona je izvestila o radu sa kompanijama na razvoju procesa za promenu ovog tipa odnosa. “Rasizam je kršenje ljudskih prava i kompanije moraju delovati”, pojačao
Розанжела Хиларіо, professora permanente do Mestrado Acadêmico em Educação/UNIR, setio da da jezik brazilski je izuzetno bogat i ne treba rasističke reči. "Promena mora početi u školi", sa pripadnosti crnih učenika i u postupanju nastavnika. Moramo da dekonstruisati strukturne pojmove rasizma kao pretpostavku pristupa stvarnom građanstvu. Panel je takođe uključivao učešće Alcieli dos Santos, trener i direktor obrazovanja Instituta Iungo, koji je objasnio da će rečnik biti predstavljen na više frontovada bi da služi kao strateški alat u borbi protiv strukturnih termina koji konsoliduju naturalizovani rasizam”.
Hrana nesigurnost i borba protiv gladi
Panel "Nesigurnost u ishrani i borba protiv gladi”, promovisano od Assaí, pristupio je višestrukim dimenzijama prehrambene nesigurnosti u zemlji. Кико Афонсо, CEO Akcije građanske svesti, setio da potreba dijaloga sa raznim zainteresovanim stranama kako bi Brazil izašao iz mape gladi UN-a i stigao do 2030. godine kao zemlja sa nula gladi. “За већину компанија борба против глади (Циљ одрживог развоја 2) није материјалност у ГРИ извештајима. Zato investicije dolaze iz marketinga, a ne iz ESG, sa nižim vrednostima”, рекао
Фабио Лавезо, menadžer za održivost i društvene investicije Assaí, lembrou que as empresas têm um papel a cumprir nessa agenda de combate à fome. “Pandemija je bila trenutak velike refleksije i učenja i načina za rešavanje rešenja”, izjavio. Pored toga, objasnio je da je redistribucija hrane veća prepreka u borbi protiv gladi, s obzirom na to da trenutno manje od 10% neprodatih namirnica se donira u zemlji. “Imamo regulatornu prepreku u vezi sa odgovornošću za proizvedenu i doniranu hranu”, izjavio je Lavezzo. Medijaciju panela je vodila Glaucia Oliveira, lider za upravljanje ljudima i organizacioni razvoj Instituta Ethos
Istaknite, još, za paneleKorporativno volontarstvo: Jačanje organizacione kulture i stvaranje strateškog društvenog uticaja, organizovano od strane Raízen, Raznolikost, jednakost i inkluzija – Uloga preduzeća za pravednije društvo, ponuđeno od strane Novelis, иOdržive finansije – poslovne prilike i finansiranja, izvršeno od strane Banco do Brasil
Sponzori: Dijamantno sponzorstvo: Raízen i Novelis | Srebrno sponzorstvo: Banco do Brasil i Saveznoj vladi | Bronzano sponzorstvo: ArcelorMittal, Ассаи, Kutija, Купа Енергије, Гердау, Ypê | Podrška – Abvtex, CropLife, EuReciklujem, Objekat Doc, Globo, Итау, Клабин, Порто Сегуро, Obrazovna mreža, Путем, SmartCafé | Institucionalno partnerstvo – Алкоа, Хидро, Priroda, PwC, Sebrae i Shellv
