Последњих година, пејзаж друштвених медија се драматично променио. Док су брендови и креатори садржаја некада могли органски да досегну велику публику, данас та стварност делује све удаљеније. Алгоритми великих платформи – као што су Инстаграм, Фејсбук, ТикТок, па чак и Линкедин – значајно су смањили досег бесплатних објава, приморавајући компаније и инфлуенсере да улажу у плаћене медије како би осигурали видљивост. Али шта стоји иза ове промене и које су алтернативе за оне који желе да наставе да расту без ослањања искључиво на огласе?
Органски досег – број људи који виде објаву без лајковања – опада из године у годину. На пример, на Фејсбуку је ова бројка била преко 16% у 2012. години, али се тренутно креће око 2 до 5% за пословне странице. Инстаграм следи исти пут, све више дајући приоритет плаћеном или виралном садржају. ТикТок, који се појавио као демократскија алтернатива, такође је прилагодио свој алгоритам како би дао приоритет спонзорисаном садржају и креаторима који улажу у платформу.
Овај пад органског досега није случајност. Друштвене мреже су предузећа и, као такве, морају да генеришу приход. Примарни метод монетизације за ове платформе долази од продаје огласа, што значи да што мање бесплатног досега профил има, то је више подстакнут да плати да би досегао своју публику.
Као резултат тога, друштвене мреже су изгубиле свој статус „мреже“ и постале су, у ствари, „друштвене мреже“, где видљивост све више зависи од финансијских улагања. Првобитни концепт повезивања људи замењен је пословним моделом који даје приоритет приказивању спонзорисаног садржаја, чинећи плаћени саобраћај неопходношћу за оне који желе да расту на платформама.
Велики брендови са снажним маркетиншким буџетима могу да апсорбују овај утицај и да улажу значајна средства у плаћене медије. Мала предузећа и независни креатори, с друге стране, суочавају се са све већим изазовима у повећању и ангажовању своје публике без трошења новца.
Међутим, вреди напоменути да је плаћени саобраћај на друштвеним мрежама и даље приступачан. Данас, за мање од 6 бразилских реала дневно, свако мало предузеће може да унапреди садржај и допре до потенцијалних купаца. Ово је демократизовало приступ дигиталном оглашавању, омогућавајући већем броју предузетника да стекну видљивост. Међутим, ова зависност од платформи такође значи да, без инвестиција, видљивост може бити изузетно ограничена.
Још један споредни ефекат ове промене је хомогенизација садржаја. Пошто мреже дају приоритет спонзорисаном или високо виралном садржају, фидови су све више стандардизовани, што отежава диверзификацију гласова и ниша.
Упркос изазовима, неке стратегије и даље могу помоћи брендовима и креаторима да расту без ослањања искључиво на плаћено оглашавање. У методи коју користим и предајем, названој Метаморфоза друштвених медија ( приступ овде ), тврдим да би брендови били успешнији на друштвеним медијима, морају да следе важан редослед како би повећали свој досег:
1 – Биће : Пре свега, брендови морају јасно да изразе своје вредности, понашање и мисију. Публика се повезује са аутентичношћу, не само са производима или услугама. Суштина бренда мора се демонстрирати у пракси, не само у говорима.
2 – Знање: Делите знање и стручност, нудећи садржај који решава проблеме и додаје вредност јавности.
3 – Продаја: Тек након изградње ауторитета и односа, нуђење производа или услуга постаје природније и ефикасније. Када бренд покаже ко је и шта зна, продаја постаје последица.
Другим речима, пре него што прича о томе шта продаје, бренд мора да покаже шта јесте и шта зна. Овај приступ генерише већу повезаност и ангажовање, чинећи дигитално присуство јачим.
Поред тога, неке стратегије и даље могу помоћи у проширењу органског досега без ослањања искључиво на плаћене огласе:
Улажите у вредан садржај: Објаве које генеришу истинску интеракцију, као што су анкете, питања и дебате, и даље постижу добар досег.
Стратешка употреба рилова и кратких филмова: Платформе и даље промовишу кратке и динамичне формате, посебно оне који прате трендове.
Заједница и ангажовање: Креатори који јачају своје односе са публиком – одговарањем на коментаре, интеракцијом на Причама и подстицањем учешћа – имају тенденцију да одржавају стабилнији досег.
SMO (оптимизација друштвених медија) за друштвене медије: Коришћење правих кључних речи у вашој биографији, натписима и хаштаговима помаже у побољшању откривања садржаја.
Истраживање нових платформи: Како мреже попут ТикТока и Линкедина прилагођавају своје алгоритме, могу се појавити нови простори са бољим могућностима за органски досег.
Истраживање нових платформи: Уместо да се у потпуности фокусирате на једну платформу, попут Инстаграма, неопходно је диверзификовати своје дигитално присуство. Платформе попут ТикТок-а, Пинтереста, Линкедина, X-а, Threads-а и Јутјуба нуде нове пословне могућности.
Свака нова друштвена мрежа нуди нови пример за ваше пословање. Све их индексира Google, а дистрибуцијом садржаја на више платформи, ваше дигитално присуство постаје снажније. Нажалост, многи и даље дигитални маркетинг сматрају синонимом за Instagram, што ограничава потенцијал раста. Фокусирање искључиво на једну мрежу може бити ризично, јер свака промена у алгоритму може директно утицати на резултате.
Тренутна ситуација јасно показује да се органски досег неће вратити на оно што је некада био. Међутим, то не значи да ће потпуно нестати. Изазов за брендове и креаторе биће да уравнотеже инвестиције у плаћене медије са стратегијама које одржавају њихову релевантност и везу са публиком, осигуравајући да њихова порука и даље допире до правих људи - са или без улагања у огласе.
*Винициус Таддоне је директор маркетинга и оснивач ВТаддоне® ввв.втаддоне.цом.бр
