U poslednjim godinama, Brazil je prošao kroz značajne regulatorne poboljšanja koja su ojačala prakse korporativnog upravljanja. Zakon o akcionarskim društvima (Zakon br. 6.404/76) foi atualizada para refletir melhores práticas globais, i nove zakoni, kako Zakon o borbi protiv korupcije (Zakon br. 12.846/2013) e a Lei Geral de Proteção de Dados (LGPD) foram introduzidas para aumentar a responsabilidade corporativa e a proteção de dados pessoais
Tržište kapitala ima važnu ulogu u ovoj evoluciji, gde je Berza vrednosti Brazila (B3) igrala ključnu ulogu u promociji korporativnog upravljanja kroz stvaranje diferenciranih segmenata za kotaciju, kao Novi Tržište, Nivo 1 i Nivo 2, B3 koja podstiče kompanije da usvoje rigorozniju praksu upravljanja u zamenu za veću vidljivost i potencijal za valorizaciju na tržištu
Još uvek postoji objava Brazilske kodeksa korporativnog upravljanja, od Instituta Brazilske korporativne uprave (IBGC), koje su postavile jasne i sveobuhvatne smernice za usvajanje dobrih praksi upravljanja. Ovaj kodeks služi kao vodič za preduzeća svih veličina i sektora, pomažući da se usklade brazilske prakse sa međunarodnim standardima
Povećanje transparentnosti učinilo je brazilske kompanije sve više posvećenim odgovornosti, a postoji kontinuirani napor da se poboljša kvalitet informacija koje se objavljuju akcionarima i tržištu, uključujući detaljne finansijske izveštaje, prakse objavljivanja rizika i usvajanje izveštaja o održivosti (ESG – Ekološki, Društveni, i upravljanje
Ali sve počinje sa posvećenošću liderstva kompanije. Kada lideri pokažu snažnu posvećenost usklađenosti, to se odražava na celoj organizaciji. Jedna od najčešće pominjanih tačaka je Ton sa vrha, gde lideri naglašavaju važnost usklađenosti i pridržavaju se pravila i propisa postavljaju primer za sve zaposlene
Zajedno, primena dosledne komunikacije, gde jasne i česte poruke višeg menadžmenta o važnosti usklađenosti jačaju njenu vrednost unutar organizacije. Pored toga, preduzeća treba da cene etiku i integritet, jer to omogućava implementaciju praksi usklađenosti
Efikasnost praksi usklađenosti zavisi od angažovanja zaposlenih na svim nivoima. Inkluzivna i participativna organizaciona kultura povećava ovu angažovanost kroz praksu kontinuiranih obuka koje edukuju zaposlene o politikama usklađenosti i posledicama nepoštovanja, usvajanje otvorene povratne informacije sa kanalima komunikacije gde zaposleni mogu prijaviti brige o usklađenosti bez straha od odmazde
