U svakom trenutku, bacimo onaj pogled na Instagram da vidimo šta rade prijatelji. Brza čitanje teksta o politici na Facebooku, kao nova igra na TikToku. Ne na Viberu, пријатељи шаљу смешне слике, dok dok korporativne grupe raspravljaju o aktivnostima i sastancima. To se dešava pre, tokom i pos posla. Pažnja: vaše mentalno zdravlje je pogođeno tolikim stimulansima, šta može naškoditi vašem profesionalnom učinku
Brazil je treća zemlja po korišćenju društvenih mreža u svetu, sa 3 sata i 42 minuta dnevno. Kada se uzmu u obzir sve zemlje, Brazil je iza samo Filipina i Kolumbije, koji troše u proseku 4 sata i 15 minuta i 3 sata i 45 minuta, odnosno. Ovi podaci su otkriveni u studiji objavljenoj na platformiKuponVažeći.с.br, koji je prikupio informacije iz Hootsuite-a i WeAreSocial-a o globalnoj upotrebi društvenih mreža. Takođe smo iznad proseka u procentu populacije koja koristi društvene mreže: 70% Brazilaca, šta predstavlja više od 150 miliona korisnika. Globalno, više od 4 milijarde ljudi, или 53,6% populacije, koriste društvene mreže
Nema sumnje da su društvene mreže danas važne za zabavu, komunikacija i rad. Njegov uticaj na mentalno zdravlje pojedinca je takođe jasan i sve više se proučava. Studija koju je sprovela Kraljevska društva za javno zdravlje (RSPH) Ujedinjenog Kraljevstva, u saradnji sa Pokretom za zdravlje mladih, ukazao je da najčešće korišćene društvene mreže izazivaju pozitivne ili štetne efekte na ljudsko zdravlje, zavisno od toga kako se koriste. Pored toga, opisuju se kao zavisnije od cigareta i alkohola
Ova nova komunikacijska univerzuma može uticati na profesionalne performanse na različite načine. Prvo, generišu nedostatak fokusa i koncentracije. Zavisnost od održavanja povezanosti na više mreža u isto vreme već ima ime: FOMO, skraćenica za izraz na engleskom "fear of missing out", što na srpskom znači nešto kao "strah od ispadanja". Kao svaka zavisnost, stalna potreba da se zna šta se dešava na mrežama skreće pažnju i fokus sa posla, ometanje razmišljanju i smanjenje produktivnosti, šta može rezultirati kašnjenjima u rokovima isporuke i distrakcijama koje čak mogu izazvati rizike po bezbednost, kako koristiti telefon dok voziš
Tako, sigurno je da je jedan od efekata prekomerne upotrebe društvenih mreža anksioznost. Utisak da je život drugih zanimljiviji, попуни, šarena i važna kao vaša vlastita, i brzina s kojom se slike i tekstovi smenjuju, daju osećaj bespomoćnosti — u isto vreme kada uspešan post može izazvati trenutnu euforiju. Ima mnogo uspona i padova na dohvat ruke mobilnog telefona
Višak negativnih vesti i neprijatnih komentara su stalni podsticaji koji utiču na raspoloženje i osećaj sigurnosti. U isto vreme, društvene mreže vrše pritisak za optimizam, успех, konzumizam i za savršenstvo koje je nemoguće dostići. Ova neusklađenost je siguran okidač za slučajeve depresije
Aplikacije za deljenje fotografija su posebno štetne za samopouzdanje, stvarajući lažnu stvarnost savršenog života kroz uređivanje najboljih trenutaka običnih života. Sam Instagram, znajući da je 70% mladih otkrilo da ih aplikacija čini da se osećaju lošije u vezi sa sopstvenim imidžom — broj koji raste na 90% među ženama — promenio je prikaz broja lajkova u 2022.
Intelektualne i profesionalne štete ne ograničavaju se samo na distrakciju. Са сваким теретом фрустрација, želje, bes i strah izlaze na površinu u svakodnevnom životu i mogu se iskaliti na kolegama sa posla, пријатељи или породица. Strastveni korisnik društvenih mreža ne odmara um i postaje uznemirena osoba. Od suštinskog je značaja da preduzeća budu svesna ove situacije i promovišu dijalog u radnom okruženju, stvaranje sigurnih prostora za zaposlene da podele svoja iskustva i potraže pomoć kada je to potrebno. Pored toga, potrebno je da organizacije uspostave protokol o korišćenju mobilnih telefona tokom rada, na zdrav način, favorizujući sve bez da radnici gube fokus ili se osećaju nelagodno i potisnuto. Lideri i menadžeri mogu delovati kao facilitatori u tom procesu, identifikovanje oblasti pažnje koje zahtevaju prilagođavanje, kako prekomerno korišćenje radnih grupa na WhatsApp-u
Pripremili smo nekoliko saveta koji mogu pomoći liderima i timovima da razviju zdraviji odnos prema društvenim mrežama, štiteći tako svoje emocionalno zdravlje
- Napravite samokritiku o svojoj prisutnosti na mrežama. Ako mislite da ometa vašu produktivnost, uradite detox: isključite obaveštenja na telefonu, izaberite samo jednu mrežu za konsultacije tokom dana i to radite u trenucima pauze
- Održavajte fokus i ostavite telefon po strani tokom razgovora, sastanci i druge interakcije. Pogledaj u oči onome ko govori, zapišite svoje upute ručno, слушај пажљиво
- Informišite se o granicama korišćenja društvenih mreža na svom poslu. Možete riskirati čak i svoju otkazivanje. Не прелазите те границе
- Ako vaša kompanija zahteva korišćenje mreža kao što je WhatsApp, diskutujte sa svojim timom o granicama, kako potreba za razgovorima van radnog vremena
- Izbegavajte odgovaranje na razgovore koji nisu vezani za posao
- Ne koristite korporativnu e-poštu za primanje obaveštenja sa društvenih mreža
- Vežbajte fizičke aktivnosti. Endorfini mogu doneti toliko uživanja koliko i lajk
- Potražite prakse meditacije i svesnosti
- Пробајте да проведете време сами са собом без потребе да знате шта се дешава са другима: читајте књигу, gledajte program, слушај музику
- Duboko se odmorite: isključite elektronske uređaje najmanje sat vremena pre spavanja. Uspostavite rutinu spavanja koja promoviše mir: popijte čaj, прочитај књигу, uzmite opuštajuću kupku
Odlazak sa društvenih mreža je takođe briga o sebi, je brigaš o svoje mentalno zdravlje. Kada se isključite na nekoliko minuta, možete početi da vidite univerzum mogućnosti oko sebe. С временом, možeš pronaći ravnotežu za život sa više blagostanja i harmonije
